КАОНСКИ НЕЗАБОРАВ ДАН УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
У народу Велика Госпојина, по светим оцима други Васкрс. На први васкрснуо је Исус, на други на дан успења Богородице, васкрснуо је своју мајку. Уз славски колач и појање бројног монаштва и свештенства у манастирској порти, импресиван број верника са свих страна се тискао да се поклони великом празнику, а бреговима је одзвањало, славите Господа и мајку Богородицу. А у хорском обраћању звонило, верујемо у једног Господа Бога, своју цркву и род српски кроз векове и вазда уз Свету Земљу. На брежуљку који памти и Иконију, сестру Милоша Обилића, која је пратила брата у бој на Косову, а препознала чесму Источник и по води која је била као она, роди се име Каона. И на тој земљи вековима касније истрајавало се у вери, а прелепо је било видети најмлађе у наручју мајке до нешто старијих или народски од уха до уха у правој реци младости. Литургијско појање се расипало прелепим просторима манастирским стапајући се са речима, верујем у једног Господа Бога, цркву и будућност кроз векове.





Уследило је за све који су се придржавали госпојинског поста причешће. Причешћивали су се прво најмлађи и тако редом до најстаријих уз поздравну беседу Архимандрита Георгија старешине манастира Лелић:
- Архимандриту и братству манастира Каона, богоугодном народу који кроз векове живе на овој земљи својих прадедова и крвљу заливаном. Други Васкрс, на овај дан уснула и сахрањена Богородица је васкрснула руком сина свог изнад небеса. Богородици која је божијом промисли донела Спаситеља који је свима дао живот вечни. А самим причешћем се сједињујемо са васкрслим Христом и тело и душу ходећи путем својих отаца. Сада живимо неко тешко време када осуђује брат брата и одваја се најближи од ближњега. Вратимо се бризи за ближњега али и васцели свет, зборио је архимандрит који је чинодејствовао током литургије.
И сам архимандрит манастира Каона отац Филимон је у уз захвалност свима зборио:
- Захвалимо Господу да можемо у миру и радости доћи у манастир и вратити се свом дому. Али и да се покајемо, а мајка Божија све наше муке пренесе свом сину. Да се и надаље окупљамо у манастирима и црквама, окупљеним верницима и букету младости беседио је домаћин ове свечарије.
Веза између манастира Каона и општине Владимирци је по ко зна који пут показана нераскидивом. Присуство свечарији председника Горана Зарића који се овај пут и причестио, а потом уз небројени свет уживао у пригодном програму који је огранизовала библиотека „Диша Атић“ из Владимираца. Виђена је богата лепеза споја духа и тела у извођењу културно-уметничког друштва „Ђердан“ из Дебрца. Све је почело песмом у којој се помињу деца неба и отац небески те да смо гладни хлеба небеског. А све нам је зборили су најмлађи дао Бог и да не дамо царство Душаново, Немањиће, Обилиће, браћу Југовиће…



Уследио је плес опанчића, јелека и народних ношњи те звекет дуката у извођењу неколико генерација млађих уз аплаузе дивљења. Колаж лепоте расипао је побрђем попут мириса тамјана који је миловао простор као мајка своје дете, а са неба глас, славите Господа…
Среја Косанић
Last modified: 01/09/2026




