Култура

У области културе, потребно је поменути Библиотеку „Диша Антић са фондом од око 50.000 књига и других вредних публикација. Јаловичка ликовна колонија, представља праву ризницу уметничких дела домаћих и страних сликара и вајара. Посебну вредност има средњовековни Манастир у Каони којег је крајем 14. века, према народном предању, подигла сестра Милоша Обилића – Иконија. Књаз Милош је указом 1829. године наредио да се поред осталих зграда у Србији, сагради и зграда седишта среза у Владимирцима. Зграда је завршена 1854. године о трошку мештана, тако да је свака пореска глава имала дати по два цванцика. Озидана је за потребе власти и становање среског начелника. Касније је у народу добила назив Конак.

Ту се шетала глава шећера

Књаз Милош указом из 1829. наредио је да се, поред осталих зграда у Србији, направи зграда седишта среза у Владимирцима. Градња је завршена 1854. године трошку сељака. Свака пореска глава платила је по два цванцика за градњу коначишта. Сазидана за потребе власти и становање среског начелника, народ је прозвао Конак. Овековечена је у Глишићевој приповеци “Глава шећера”.

Милован Глишић, родом из Ваљева, никада није био у Владимирцима, али је имао жицу за писање. Као даровит и лукав човек за оно време, слушао је приче владимирачких сељака по ваљевској пијаци, па “Главу шећера” сместио баш у ову кућу, а да у њу није ни крочио.

Безмало, скоро век касније од настанка приповетке, пред Конак је коначно стигао и њен аутор, у форми бисте коју је у камену урадио вајар Коста Богдановић. Зграда Конака је од 1976. године под заштитом државе као најстарија зграда у Посавотамнави. Данас се у делу зграде налази и библиотека са око 50.000 књига.

Јаловичка ликовна колонија

Јаловичка ликовна колонија основана је 1978. године, а на иницијативу Милована Шујића и Зорана Симића. Седиште колоније је у Посавотамнавском селу Јаловику, у Дому културе. Успону Јаловичке колоније и великом угледу који ужива немерљив допринос дала је читава плејада домаћих и страних академских сликара који су протеклих година својим даром и талентом исписали најблиставије странице у историји њеног постојања. Међу тим бардовима светског сликарства и скулптуре налазе се имена из Јапана, Шведске, Финске, Француске, Италије, Америке, Шпаније, Египта, Уругваја, Немачке, Македоније, Русије, Хрватске… као и имена наших уметника међу којима су Петар Омчикус, Коса Бокшан, Бојан Бем, Коста Богдановић, Неша Париповић, Душан Петровић, Слободан Којић, Слободан Пеладић, Мрђан Бајић, Даница Баста, Ђорђије Црнчевић, Невенка Стојсављевић и други.

Јаловичка ликовна колонија, иначе после свих ових година рада, има и сопствену галерију, чији фундус представља праву ризницу уметничких дела. Путем гостујућих изложби до сада је слике и скулптуре Јаловичке ликовне колоније имало прилику да види много поклоника уметности у земљи и иностранству.

Ипак, најспецифичнија карактеристика колоније је симбиоза села и уметности, при чему је само село Јаловик претворено у галерију. Захваљујући правилу и обичају, који је важио до средине 90-тих година када је сваки сликар своме домаћину (код кога је за време трајања колоније имао двонедељни бесплатни смештај и исхрану) остављао бар по један уметнички рад, читав Јаловик постао је јединствена галерија какве, засигурно, на нашим просторима још није било.