Општина Владимирци - званичан сајт

Туризам

Иако се својим даровима природа својски постарала,упркос томе, оскудна је туристичка понуда са којом се, на почетку XXI. века, може подичити владимирачка општина. Њени раскошни пејзажи и остали природни потенцијали и лепоте, нажалост, до дана данашњег, нису стављени у службу развоја туризма, угоститељства, лова па и риболова. Жал за неоствареним, међутим, потискује чињеница да се пропуштено обилато може надокнадити. И то у релативно кратком року и уз незнатна улагања.

Слика 1. Река Сава

Колосалну шансу за то пружа корито реке Саве, која се дужином од 28 километара протеже рубним подручјем владимирачке општине, која је, управо, изградњом 16-километарског ободног пута у потесу “Орлача” у Прову, рекло би се, најзад, учинила значајан корак ка привођењу овог терена туристичко-угоститељској намени.

МАНАСТИР КАОНА

Манастири су одувек били, и јесу, духовни центри, културна средишта и народна зборишта. У Србији постоји велики број таквих центара, светих цркава и манастира, који, вековима већ, зраче божанском светлошћу. Један од таквих носилаца светлости је у Посавотамнави, манастир Каона. Настао је у 14-ом веку, а прва црква саграђена на овом месту датира из друге половине 11-ог века.

Народно предање каже да је ова светиња задужбина Иконије, сестре Милоша Обилића . Писане податке о изгледу старе манастирске с цркве не налазимо пре 1756-те године, што значи тек после њене обнове. Стара црква је била мала, зидана каменом, са веома малим прозорима (налик на пушкарнице) и покривена шиндром. Фрескопис који је рађен између 1756 – 1766 године, Турци су изболи копљима и наџацима. И данас се могу наћи комадићи малтера са обојеном глатком површином.

Садашња манастирска црква, посвећена Светом Архангелу Михаилу, подигнута је у византијском стилу, на темељима старе цркве 1892. године. Зидана је циглом на каменом темељу, у који су узидани сви споменици са монашког гробља које се налазило у манастирском кругу.*

Од две малене речице које опасују манастир, 1982. године направљен је рибњак.

У ћутњи и сведочењу воде, чудесне творевине Божје, огледа се сваког јутра светиња каонска у својој ненаметљивој лепоти.

У жељи да сачува лепи обичај постављања крстова на раскршћима, манастирско братство обнавља дотрајали дрвени крст у центру Каоне 1983. године.

У току топлих летњих дана, неретки манастирски гости време радо проводе у собрашици, коју је братство манастира пројектовало и подигло 1983. године. Велики округли сто, без предњег места, подсећа нас да смо сви заједно у истој борби и пре свега у љубави, једно у Христу Богу нашем.

Приликом постављања стубова собрашице, откривен је део старог зида из прошлих векова. Предвиђена су археолошка ископавања.

У подножју природног амфитеатра, налази се источник воде каонске, који је обновљен 1984. године и постављен ка истоку, уместо ка југу, како је до тада било. Посвећен је Источном Петку.

Анализом стручњака утврђено је да је ова вода, чија је температура увек 11 степени, једна од најквалитетнијих у Србији. Посебно је лековита за очи.

На зиду источника урађен је мозаик Господа Исуса Христа, Источника воде живе.

1984. године урађен је пројекат крстионице у ранохришћанском стилу, прве у Србији после седам векова, а по узору на крстионицу из Тебе Тесалијске. Радови су завршени следеће године, а свечано освећење извршила су три Епископа уз присуство великог броја свештеника, монаха и благочестивих хришћана.

Света тајна крштења обавља се потпуним погружењем у воду у крстоликом белом базену, што новокрштенима даје посебан осећај.

Манастир Каона данас доживљава свој највећи узлет, који прати благољепије-општа красота дома. У цркву је уведено подно грејање. Наши најпознатији иконописци Драган Марунић и Никола Лубардић ђакон, завршили су велики и важан посао-фрескописање цркве.

Сав дуборез у цркви: иконостас, улазна врата, певнице, тронове и остало радио је јеромонах Доротеј, сабрат манастира каонског.

У манастирској радионици израђују се свеће чистог воска, свих величина. Посебно су позна украсне славске свеће.

По потреби монаси раде ситоштампу.

Братство манастира каонског припрема про-јекат нове зграде, у којој ће бити смештене библиотека и ризница, и изложене иконе које су припадале иконос-тасу из 1766. године, богослужбене књиге ( од 1686. до 1855. године ) и други вредни сакрални експонати.

Архимандрит: Милутин (Кнежевић)

Игуман: Арсеније (Цветковић)

Телефон: 015 565 186 Fax: 015 565 100

Геотермалне воде

Према геолошким испитивањима на територији наше општине утврдјено је постојање извора топле воде чије се залихе налазе на дубини од око 1100м. Владимирачка општина због својих природних потенцијала и географског положаја планира да стави већи акценат на развој туризма на својој територији, али је туристичка понуда веома мала (недостатак базена) и искоришћеност потенцијала који су нам уз мала улагана реално доступни.

Копањем бунара топле воде у Владимирцима, створило би перспективе у даљем развоју туризма у нашој општини а самим тим би се отвориле могућности запошљавања младих људи који масовно напуштају Владимирце. У прилог овоме говори да се у Владимирцима налази средња школа која школује ученике угоститељског смера.

Носилац овог пројекта би била општина Владимирци која би учествовала у изградњи око 50%, други део средстава би се обезбедио из донација.

Природни ресурси

У Владимирцима постоје одлични потенцијали (близина великих центара, добра путна повезаност, очувана животна средина и здрава храна, постојање извора минералних и геотермалних вода, културни садржаји и неискориштени објекти који се могу користити у ове сврхе) за развој ловног и рекреативног туризма. Богата ловишта ситне и крупне дивљачи и традиција доласка ловаца из иностранства, даје основу за развој овог вида туризма.

Окосницу развоја Владмирачке привреде у будућности представљаће најзначајнији привредни ресурси и то пољопривредно земљиште погодно за производњу органске хране и рудна богатства.

Кратак преглед природних ресурса и потенцијала:

Пољопривредно земљиште

Пољопривредне површине на подручју општине Владимирци заузимају 27 298 хектара или 81% од укупне површине Општине. Оранице и Баште чине 22 732 хектара, воћњаци 1920 хектара, виногради 70 хектара и природне ливаде 1548 хектара.

Рудна богатства

Калцијум карбонат ЦаЦО3, кварцни песак СиО2 и каолин

Водни ресурси

-здрава вода за пиће као значајан ресурс на природним изворима

-минерална вода – изградјен и зацевљен бунар минералне воде у селу Прову са бањеолошким својствима. Могућа је изградња бање или спортско-рекреационог центра.

-геотермална вода – подручје богато геотермалном енергијом, изградјени и зацевљени бунари топле воде у Месарцима и Дебрцу, просечне температуре 54-57 степени. Могуће коришчење у пластеничкој производњи раног поврћа и резаног цвећа и у спотрско-рекреативне сврхе.

-река Сава – 28 км десне обале реке Саве, могућа изградња рибљих ресторана и других садржаја а све у вези са геотермалном и бањском водом која се налази на том локалитету. Треба имати у виду и њен потенцијал пловног пута посебно због изграђене луке у Дебрцу

– природно језеро „Вукошићка Бара“ – површине 60 хектара. Могућа изградња рибњака и спортско рекреационог центра што би ово место претворило у највеће излетиште за грађане шабачке и владимирачке општине. Изградњом бране на реци Добрави могуће је регулисати честе поплаве у доњем току ове реке а језеро претворити у једну од већих акумулација погодних за наводњавање.

Comments are closed.