Посавотамнава је област коју окружује Колубарски басен на истоку, Мачва са Поцерином на западу, а даље на западу и долина Дрине, Срем је на северу а јужно планинско побрђе Влашића и Ваљевске Подгорине. Становници Посавотамнаве предано чувају наслеђе својих предака, старине и традицију, што се јасно види у богатству културно – историјских споменика. Велики број њих сачуван је на тлу општине Владимирци.
Општина Владимирци се простире на површини од 338 километара и броји око 20 хиљада становника. Омеђена је са североистока реком Савом, са истока општином Обреновац, јужно се граничи са територијом општина Коцељева и Уб, а на западу са територијом општине Шабац. На подручју читаве општине налазе се бројне знаменитости које посетиоце враћају у прошлост и упознају их са својим дугим и надасве интересантним историјатом. Сада ћемо издвојити следећих пет:
Конак – место чувене Глишићеве „Главе шећера“
Ово здање, сазидано 1854. године, због своје културно – историјске, архитектонске и етнографске вредности, сматра се градитељским бисером овог краја, а својевремено и доказом снаге и просперитета тек ослобођене српске државе у 19. веку.
Кнез Милош је Указом из 1829. године наложио да се поред осталих, сличних у Србији, подигне и овај објекат, за потребе власти и становања среског начелника. Због тога је у народу и добио назив Конак.
Конак, извор: Туристичка организација општине Владимирци; www.daibau.rs
Како је покривао широко подручје, те имао велики број службеника, захтевао је већи капацитет. Површина грађевине износи 500 квадрата, има 26 просторија, дугачка је 50 метара а широка 12. Изграђена је о трошку житеља. Била је седиште среских власти за тадашњи Посавотамнавски срез – Коцељева, Владимирци и села према Сави. Грађевина је кроз време мењала своје намене: првобитно је била седиште среза и коначиште среског начелника, по завршетку Другог светског рата у њу је смештена општинска геодетска служба. Данас се у њој налазе одређене службене просторије, општинско рачуноводство, Туристичка организација, Дирекција за пољопривреду, као и општинска Библиотека „Диша Атић“. Осим Библиотеке, у здању се налазе галерија, легат слика завичајног сликара Милана Радоњића, а простор Конака користи се и за потребе културе. Конак је очувао првобитни изглед.
За ово здање везане су бројне занимљивости. Конак, који је заштићен као непокретно културно добро – споменик културе од 1976. године, најстарија је зграда у Посавотамнави. Једна је од ретких зграда ове намене, која је сачувана у готово аутентичном облику. Иако никада није посетио Владимирце, књижевник Милован Глишић је радњу своје чувене приповетке „Глава шећера“ сместио у тадашње седиште среза, у зграду Конака. Он је на ваљевској пијаци чуо приче о преварама начелника Максима Сармашевића и пандура Ђуке, који су више пута препродавали главу шећера и варали сељаке.
Конак, извор: Туристичка организација општине Владимирци; www.daibau.rs
Грађевину красе лепе терасе са предње и задње стране, високи украсни оџаци, оригинална улазна врата, троја са предње и петора са задње стране.
У парку испред Конака, у хладу липа, налази се биста у камену Милована Глишића, која је рад вајара Косте Богдановића, као и неколико скулптура насталих у Јаловичкој сликарској колонији, једној од најстаријих у нашој земљи.
Манастир Каона – крштење по ранохришћанском обичају
Ова сакрална грађевина, која се налази у атару истоименог села и заштићена је као непокретно културно добро – споменик културе, сеже у средњи век. Наиме, подигнута је у 14. веку, а прва црква саграђена на овом месту датира из друге половине 11. века.
Манастир Каона, извор: Туристичка организација општине Владимирци; www.daibau.rs
Према народном веровању, манастир Каона задужбина је Иконије, сестре Милоша Обилића. За овај манастир везане су бројне интересантне чињенице: у њему се крштење одвија по ранохришћанском обичају такозваним погружењем, тј. потпуним потапањем особе која се крсти у воду. Крштење се обавља у манастирској крстионици у специјално креираном базену у облику крста. И сама крстионица је урађена у ранохришћанском стилу и прва у Србији после седам векова, по узору на крстионице из града Тебе у грчкој области Тесалија. Посвећена је првом српском просветитељу Светом Сави.
Још једна од занимљивости везана за ову светињу: у манастиру се налазе честице моштију више светитеља: Свете Петке – Параскеве, Светих апостола Јакова и Тимотеја, Светог великомученика Димитрија Солунског, светих исцелитеља Пантелејмона, Козме и Дамјана, светих великомученица Варваре, Екатарине, Анастасије и Христине и других светитеља.
Садашња манастирска црква, која је посвећена Светом Архангелу Михаилу, изгађена је на темељима старе цркве 1892. године, у византијском стилу. Зидана је циглом на каменом темељу, у који су узидани сви споменици са монашког гробља које се налазило у манастирској порти. Иконе и фреске које се могу видети у главној цркви манастира Каона дело су иконописаца Драгана Марунића и Николе Лубардића.
У склопу манастирског комплекса налази се и црква Светог Вазнесења, подигнута 2011. године. Она је изграђена по узору на првобитни храм, о чијем се изгледу и величини сазнало на основу археолошких ископина у оквиру постојеће цркве из 1892. године. Многи сигурно не знају да се баш у овој цркви налази прва фреска блаженопочившег патријарха српског Господина Павла.
Још једна интересантна чињеница -у природном амфитеатру, подно цркве, налази се извор свете воде из којег вода тече право у крстионицу. За ову воду, сталне температуре 11 степени, стручњаци кажу да спада у најквалитетније у Србији.
Црква Св. апостола Луке у Јаловику – богомоља на месту некадашње цркве
Ова сакрална грађевина је почела да се зида 1935. године, на старом сеоском гробљу, односно на месту претходне богомоље из 1864. године. Претходну цркву је оштетио земљотрес, а пошто је била подигнута на трошном терену била је склона паду.
Нова, садашња црква, рађена је по пројекту инжењера Александра Бучина из Шапца. Предузимач је био Шимун Франовић Далматинац, под надзором инжењера Боривоја Костића из Београда. Завршена је 1938. године и освећена малим јерејским освећењем.
Црква Св. апостола Луке у Јаловику, извор: Туристичка организација општине Владимирци; www.daibau.rs
У питању је једнобродна грађевина са пространим олтаром на источној страни и нешто ужом припратом на западу над којом се издиже двоспратни звоник. Фасаде су вертикално подељене масовним пиластрима са степенастим капителима између којих су смештени прозори, портали и окулуси. У унутрашњости грађевине, која је прегледна и осветљена, изложене су иконе на лиму, дела Љубомира Марковића. На западну фасаду уграђена је надгробна плоча посавског кнеза Нинка Милошевића.
Надгробна плоча Нинка Милошевића, извор: Туристичка организација општине Владимирци; www.daibau.rs
У пространој порти, у њеном северном делу, је стара камена часна трпеза из претходне цркве, гроб јереја Нинка Марковића, пароха који је био заслужан за подизање јаловичке цркве.
Црква Светог Илије у селу Меховине – најстарија црква у општини Владимирци
Подигнута је 1873. године, у класицистичком духу, као једнобродна триконхална грађевина са олтарском апсидом на истоку, бочним певничким просторима, наосом и припратом са звоником на западној страни.
Фасаде су рашчлањене пиластрима које повезује фриз слепих аркадица испод кровног венца.
На једноставној иконостасној конструкцији из 1934. године налазе се царске двери из прве половине 19. века, крст са представом Распећа и иконе Богородице и Јована Богослова које су дело зографа Михаила Констатиновића из 1827. године као и престоне иконе из 1873.
У североисточном делу порте сачувана је часна трпеза из 1818. године, која је припадала предходној цркви брвнари. У северозападном делу порте откривени су споменици погинулих у балканским и Првом светском рату и међу њима споменик из 1757. године.
Црква Светог Илије у селу Меховине, извор: Туристичка организација општине Владимирци; www.daibau.rs
Зграда Скупштине општине Владимирци – грађевина одолела „зубу“ времена
Зграда је подигнута 1906. године за потребе власти и као и Конак задржала је свој изворни изглед. Има вишеструку намену, у њој је смештена Скупштина општине Владимирци, Пореска управа, Центар за социјални рад и кабинет председника општине Владимирци.
У питању је спратни објекат постављен на регулационој линији улице, у академском стилу, са делимично примењеном декоративном пластиком, обликованом под утицајем сецесије. Има сложену издужену правоугаону основу, чија се сложеност испољава превасходно у дворишном делу објекта, док је улична фасада решена као строго симетрично компонована површина, са два плитка ризалита са стране и централно постављеним главним улазом.
Зграда Скупштине општине Владимирци, извор: Туристичка организација општине Владимирци, www.daibau.rs
У приземном делу уличне фасаде прозорски отвори, као и главни улаз, декоративно су обрађени малтерском пластиком, која је своју инспирацију нашла у стилу сецесије. Спратни прозори су уоквирени пластиком у стилу неоренесансе. Зграда је покривена сложеним кровом с бибер црепом као покривачем.
Од величанствених светиња које приповедају о снажној духовности српског народа, преко службених грађевина које су одолеле “зубу времена” и сачувале свој аутентичан изглед, до природних лепота и изврсне гастрономске понуде, општина Владимирци посетиоцима има да понуди богат туристички садржај.
Текст извор: www.daibau.rs
Last modified: 24/02/2023
