Општина Владимирци - званичан сајт

Настанак и развој насеља

НАСТАНАК И РАЗВОЈ НАСЕЉА

Историја бележи доказе о развијеном животу у овом крају и у праисторијском периоду и у доба римског царства. Познато је да је овај крај био насељен у доба неолита што доказују локалитети “Крушик” из доба неолита, локалитет “Ватови у Забрану” из бронзаног доба и локалитет “Врачаревац” из римског периода. “У Владимирцима је откривена велика римска остава од 1739 комада новца који потичу из времена од Филипа до Аурелијана”, записали су Милутин и Драга Гарашанин у књизи “Археолошка налазишта у Србији”. Читавих 150 година од победе римљана над пламенима у овом подручју (6 – 9 год. н.е.) влада мир и нарочита пажња се посвећује изградњи насеља и комуникација. Основни тип насеља сличан је данашњем салашу.

По доласку Јужних Словена овај простор постаје предмет силних сукоба између Византије и Угарске. Насељавање Словена на подручју јужно од Саве представља најважнији моменат у историји јужнословенских народа, а подручје Посавотамнаве и поред утицаја разних освајача и прогона, остало је Словенско.

У времену Немањића и снажења младе Српске државе, Посавотамнаву је држала Мађарска. Краљ Драгутин успева да је освоји и у Дебрцу на месту званом Градужина код Малог Дубоког, ствара своју нову престоницу – летњу резиденцију. После 1283. године он од угарског краља добија управу над Мачванском бановином. Краљ Драгутин је умро у Дебрцу 1316. године, а сахрањен је у манастиру Ђурђеви Ступови.

Деспот Стеван Лазаревић на кратко време чини Посавотамнаву делом српске државе.

Падом Србије и овај крај потпада под турску власт и његова историја се поклапа са историјом Србије тога времена. Налази се у вртлогу сталних ратова између Аустрије и Турске, који су се водили на овом терену.

Варошица Владимирци је насеље новијег датума, први пут се помиње при окупацији северне Србије од стране Аустроугарске војске у попису од 1718. године, (Пожаревачким миром 1718. године, Шабац и околина припали су Аустрији и под њеном управом остали до 1739. године, после чега поново потпада под турску власт). У том попису Владимици су бројали 16 домова.

Ратови, куга, поплаве и друге непогоде отежавале су живот, а оживео је покрет о исељавању становништва у Русију.

Турци освајају први пут ово подручје 1381. године али се у турским документима не помиње насеље Владимирци. Није искључено да је носило неко друго име. Године 1784. овим простором прокрстарио је Аустријски официр Перетић и бележи да је у Владимирцима било 12 кућа, а место описује као хришћанско село окружено шумом, становништво живи у дрвеним кућама, најчешће плетарама, које су личиле на обичне колибе.

У борбама против Турака, а нарочито у познатој Мишарској бици становништво овог краја дало је посебан допринос. После ослобођења од Турака, варошица постаје средиште кнежевине, а становништво се стабилизовало и везало више за насеља, живот се побољшао, растао је број породица.

За потребе администрације грађени су објекти. Најзначајнији објекат је Конак који је био највећа и најлепша грађевина у Посавини. Административном променом из 1885. године, број оштина се смањује са 22 на 7 где Владимирци остају и даље средиште општине, а од 1896. године и средиште Среза.

Указом Његовог Величанства Краља од 11 децембра 1924. године, село Владимирци у срезу Посаво Тамнавском бива проглашено за варошицу под истим именом.

У току Првог и Другог светског рата Владимирци су делили судбину ратом захваћене земље. После Другог светског рата Владимирци нису били изложени миграционим притисцима, јер се развој општине базирао искључиво на пољоприведној производњи. У послератном периоду изграђено је неколико индустријских и прерађивачких објеката. Значајан напредак учињен је на пољу друштвених функција пре свега на пољу образовања, здравствене заштите, културе и социјалне политике. Варошица Владимирци и поред неповољног географског положаја у односу на суседство, створеном основом у индустријском развоју и побољшању инфраструктуре има услове стабилнијег развоја насеља.

Comments are closed.

Општина Владимирци