Општина Владимирци - званичан сајт

Култура

У области културе, потребно је поменути Библиотеку „Диша Антић са фондом од 30.000 књига и других вреедних публикација. Јаловичка ликовна колонија, представља праву ризницу уметничких дела домаћих и страних сликара и вајара. Посебну вредност има средњовековни Манастир у Каони којег је крајем 14. века, према народном предању, подигла сестра Милоша Обилића – Иконија. Бисер владимирачке културне баштине, такодје представља и зграда Конак, која је, средином прошлог века, указом кнеза Александра Карађорђевића 1851 подигнута у Бладимирцима, као тадашње среско начелство.

Ту се шетала глава шећера

Књаз Милош указом из 1829. наредио је да се, поред осталих зграда у Србији, направи зграда седишта среза у Владимирцима. Градња је завршена 1854. о трошку сељака. Свака пореска глава платила је по два цванцика за градњу коначишта. Сазидана за потребе власти и становање среског начелника, народ је прозвао Конак. Овековечена је у Глишићевој у приповеци “Глава шећера”.

Милован Глишић, родом из Ваљева, никада није био у Владимирцима, али је имао жицу за писање. Као даровит и лукав човек за оно време, слушао је приче владимирачких сељака по ваљевској пијаци, па “Главу шећера” сместио баш у ову кућу. А да у њу није ни крочио. Овде је начелник Максим Сармашевић са својим пандуром Ђуком шетао главу шећера и варао народ, каже Миодраг Гашић, секретар библиотеке.

Безмало, скоро век касније од настанка приповетке, пред Конак је коначно стигао и њен аутор. У форми бисте коју је у камену урадио вајар Коста Богдановић. Зграда Конака је од 1976. године под заштитом државе као најстарија зграда у Посавотамнави. Данас је у њој библиотека са око 36.000 књига, галерију, легат слика завичајног сликара Милана Радоњића и сме да се користи само за потребе културе.

Јаловичка ликовна колонија

Јаловичка ликовна колонија основана је 1978. године,а на иницијативу Милована Шујића и Зорана Симића. Седиште колоније је у Посавотамнавском селу Јаловику, у Дому културе. Успону Јаловичке колоније и великом угледу који ужива немерљив допринос дала је читава плејада домаћих и страних академских сликара који су за протеклих 27. година својим даром и талентом исписали најблиставије странице у историји њеног постојања. Међу тим бардовима светског сликарства и скулптуре налазе се имена из Јапана, Шведсеке, Финске, Француске, Италије, Америке, Шпаније, Египта, Уругваја, Немачке, Македоније, Русије, Хрватске… као и имена наших уметника међу којима су Петар Омчикус, Коса Бокшан,Бојан Бем, Коста Богдановић, Неша Париповић, Душан Петровић, Слободан Којић, Слободан Пеладић, Мрђан Бајић, Даница Баста, Ђорђије Црнчевић, Невенка Стојсављевић и други.

Јаловичка ликовна колонија, иначе после свих ових година рада, има и сопствену галерију, чији фундус представља праву ризницу уметничких дела. Путем гостујућих изложби до сада је слике и скулптуре Јаловичке ликовне колоније имало је прилику да види много поклоника уметности у земљи и иностранству.

Ипак, најспецифичнији карактеристика колоније је симбиоза села и уметности при чему је само село Јаловик претворено у галерију. Захваљујући правилу и обичају да сваки сликар своме домаћину (код кога за време трајања колоније има двонедељни бесплатан смештај и исхрану) остави бар по један уметнички рад, читав Јаловик постао је јединствена галерија какве, засигурно, на нашим просторима још није било.

За досадашњих 27 година рада кроз Јаловичку ликовну колонију прошло је 170 сликара и 20 вајара. Као плод рада ових уметника настало је 55 вајарских дела великог и галеријског формата (камен, теракота, дрво) и 260 слика (уље на платну, графике, пастели).

У оквиру 27. сазива ЈЛК била је организована Ликовна радионица за децу. Тако је на известан начин настављена традиција Школица за талентовану децу коју је, поред свог селекторског рада, водио Коста Богдановић док је радио у оквиру колоније.

Организацију ове радионице је преузела Биљана Ранковић, по образовању наставник ликовне културе, запослена као стручни сарадник на вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду.

Основна идеја ове радионице је што компактније повезивање гостију-уметника са селом, као и укључивање сеоске деце у један другачији вид ваншколских активности.

Comments are closed.